АРНАЈЕВО
Село се налази на крајњем југу барајевске општине, на побрђу у северном делу шумадијске колубаре. Од Барајева је удаљено око 15 км, а од Београда 50 км. Са Барајевом је повезано асфалтним путем који се од Бељине одваја за Космај и Сопот.
Приликом досељавања на ове просторе куће су се формирале према родовима из којих су потекли, па данас имамо називе појединих крајева: Петковски, Филиповски, Јеличићи и Костадиновићи, као и Радојчића крај. Централни део села се зове Анђелковића крај.
Прве писане податке о селу налазимо у документима о попису српсог становништва и имовине од стране турске колисије из 1528/30 године, и у њима се налази село Арнајево са 17 српских домова и 1 турским(муслиманским), и 23 одрасла мушкарца.
Према попису из 1991. године село је имало 893 становника, док је по попису из 2002. године број становника 851.
Што се имена села тиче, постоји неколико предања о томе како је Арнајево добило име.
Имена појединих крајева села говоре о пореклу досељеника на ове просторе. Један део је вероватно из данашње Македоније, чији су становници у говору користили речи матерњег језика. Запажена је употреба речи „АРНО“, што значи у преводу добро, лепо, убаво, па је од те речи настало име села.
Друга прича је слична првој: путовали неки сватови по околним селима тражећи најлепшу девојку. У једном селу наиђоше на „АРНУ“, коју поведоше са собом. Име том селу дадоше Арнајево.
Трећа, и најзанимљивија прича гласи овако: на подручју данашнјег села Рожанци, постојала је жена која је имала два сина, Арноја и Рожаја. Синови су се непрестано свађали, и скоро да ништа нису радили. Мајка их је раставила на следећи начин: старијег је послала са десне стране потока, а млађег је оставила код себе. Старији је на новом станишту основао породицу, а од те породице је касније настало село по његовом имену (Арноје) - Арнајево.
|
