| БЕЉИНА
Бељина се налази јужно од Барајева на удаљености од 8 км, поред реке Бељанице.
Село има ове крајеве: Брђански, Лужански, Торлачки и Чаршија.
Бељина спада у старија насеља на овим просторима. У црквеној порти се налази споменик неког Вуксана, за кога се прича да му је шест синова погинуло на Косову. Међутим, пошто на споменику пише 1526. година, сигурно је да његови синови нису погинули у косовском боју, него у неком другом боју са Турцима, али овај податак је битан, јер нам он говори да је село постојало и у време косовског боја.
О постанку имена села, постоји неколико прича:
На овим просторима су постојале колибе неког Беље, па кад је он око њих формирао насеље, назвао га је Бељине, а касније Бељина;
Девојке су белиле платно на реци Бељаници;
У долини реке Бељанице постојало је насеље Поленц, које се истовремено звало као река, Бељаница, па отуда и назив Бељина.
Писани документ о постојању Бељине, као насеља под овим именом, који нам је доступан јесу подаци Првог турског пописа из 1528.године, где стоји:
„Бељина са 20 српских домова и 24 одрасла мушкарца“.
Године 1530. је записано: “Бељина има 20 српских домова и 24 одрасла мушкарца“.
У изводу из писама капетана Катића од 28.6.1832. године записано је: „ у списку новосаграђених цркава у капетанији туријској забележена је и и црква бељанска, грађена за време владанија господара Ђорђа 1813. а завршена 1831. године.
Бељина је једно од најстаријих насеља у општини Барајево, а и шире у околини Београда, о чему говоре разноврсни налази материјалне културе из доба Средњег века, турског периода, а можда и раније.
|
