ГУНЦАТЕ
Село Гунцате се налази на развођу између барајевске и гунцатске реке и потока Буковца.
Куће су груписане по родовима и чине насеља мање разуђеног типа. Познати су ови крајеви: Горњи и Доњи крај, Обршина, Бугарски, Прокића и Ђорђевића крај.
Код извора „јасен“ доскора су се познавали мађарски гробови који су преорани, а надгробне плоче уклоњене.
Турски ханови су били на месту званом Меанчина, а у Алугама има остатакастарог насеља које се простирало Равањског луга до пландишта.
Назив села је романског порекла. Овамо су га донели досељеници, или се тим именом звало неко старије насеље на овим просторима.
Народно предање каже да је име постало према Гуци и Зеки, првим досељеницима и становницима овог села.
Могуће је да је име настало од речи „гуцнути“, с обзиром да је у селу било винове лозе још у 3. веку пре наше ере, па је пермутацијом гласова добијено име Гунцате.
Из расположиве литературе сазнајемо да се село први пут под овим именом помиње из првог турског пописа катастра, имовине и становништва у околини Београда, у времену од 1528.-1530. године, као „Гунцат“, са 19 српских домова и 36 одраслих мушкараца.
У истом материјалу из 1536. године помиње се насеље Маге (део данашњег села), које се налази између села Баћевац, Гунцате и Бождаревац, са 7 српских домова и 3 одрасла мушкарца, и насеље Матејево, око истоименог потока, са 4 српске куће и 4 одрасла мушкарца.
Село је удаљено од Београда око 30 км, а од Барајева 8 км.
По попису становништва из 2002. године, у селу има 2016 становника.
Под данашњим именом село се помиње 1818. године при првом попису у Кнежевини Србији, од стране српских власти.
|
