ЛИСОВИЋ
Ово село се налази на побрђима пиносавске површи, и подељено је на следеће крајеве: Старо село, Спасовина, Грабовац и Рт.
Село је од Барајева удаљено 6 км. Повезано је асфалтним путем. Кроз село данас пролазе аутобуси који иду за Губеревац, и даље за Сопот. Пут за Лисовић се одваја на изласку из Барајева, од пута за Бељину код места званог „бунарић“. На брду поглед, пут се рачва. Право се иде у Старо село и Грабовац, а десно се одваја на југ у засеок Спасовина.
По попису имовине и српског становништва из 1528/30. године, када и наилазимо на прве писне податке о Лисовићи, у селу је било 11 српских домова, и 8 одраслих мушкараца.
Лисовић је најпре припадао Станковићевој и Катићевој кнежевини, затим београдском округу, и на крају срезу космајском, липовачком и београдском. Од 1955. године, село припада општини Барајево.
Спасовина је један од заселака села Лисовић. Спасовина има око 430 домаћинстава.
О постанку имена Спасовине постоје два народна предања.
На Парцанском вису је било неколико ромских кућерака. Тешко су живели, јер су били удаљени од села, поготову зими, због јаког ветра који непрестано дува. Дошли су у село Лисовић, и замолили сеоског кмета да им дозволе да се населе ту, у низини, и близу српских кућа. Дозвољено им је да се населе ту, на подручје данашње Спасовине, у то време без имена. Подигли су неколико колиба, и живели су ту, а као знак захвалности за „спас за живота“, ово место назваше Спасовина.
Друга верзија каже да име потиче од неког Спасоја, доброг и вредног домаћина, па се отуда може наћи и име Спасојевина, али ређе.
|
