У области политике располагања природним ресурсима, као што су вода и шуме, основни стратешки циљеви су рационално коришћење природних ресурса, унапређење животне средине и заштита природе.
Досадашњи централизовани модел управљања воденим ресурсима треба редефинисати. Државну улогу треба ограничити на њихову заштиту, рационално коришћење и процену економске вредности. Због тога је потребно одговарајућим законским решењима раздвојити јавноправну функцију управљања овим ресурсима на непрофитабилној основи од привредних активности заснованих на тржишним принципима и применити корективне мере у оквирима укупне развојне и социјалне политике државе. Средства остварена коришћењем ових ресурса треба усмерити на њихов даљи развој и заштиту животне средине.
Залажемо се за промену власничких односа и увођење тржишних принципа у овој области, децентрализацију управљања овим добрима и функционалну територијалну реорганизацију државне управе у циљу ефикаснијег управљања режимом вода. На тај начин омогућиће се локалној самоуправи значајна финансијска аутономија у погледу утврђивања и наплате прихода од коришћења водних добара, као и аутономија у трошењу ових средстава за унапређење и заштиту животне средине.
Сматрамо да се квалитетни и реални водопривредни планови, који воде рачуна о стварним утицајима на животну средину и економским ефектима, могу израдити само применом савремених технологија и информационог система.
Шуме Србије, са богатим биодиверзитетом и природним потенцијалом, представљају значајан елемент привредног и просторног развоја. С обзиром на значај шумског екосистема за климу, режим вода, земљиште и квалитет животне средине, стратешки циљ наше политике јесу заштита и одрживо коришћење шума.
На целој територији Србије треба водити јединствену политику у области шумарства и законским решењима обезбедити јединствене критеријуме управљања шумама и шумским земљиштем, као и ефикасну заштиту и стабилан развој шумског фонда Србије. Закони, прописи и стандарди у области шумарства и ловства треба да буду усаглашени са Декларацијом УН о животној средини и развоју, конвенцијама о биодиверзитету и другим документима и споразумима из области шумарства.
Ефикасно управљање и заштита ових ресурса захтевају одговарајућу реорганизацију органа државне управе и јавних служби у области шумарства и ловства. Јавна овлашћења треба ограничити на израду и примену прописа, планирања развоја од значаја за државу и контролу коришћења ресурса. Применом савремених информационих технологија, податке о стању шума, расположивим ресурсима и условима њиховог коришћења треба учинити доступним за грађане.
Планирање у области шумарства и ловства заснива се на интегралном управљању и праћењу индикатора развоја као што су одрживо коришћење ресурса, виталност шума као екосистема и очување биодиверзитета, економски раст у области шумарства и повећање стандарда становништва, примена међународних стандарда и испуњење међународних обавеза.
Држава треба да задржи власништво над шумама којима располаже, уз истовремено подстицање развоја шумарства на приватним поседима путем субвенција и повољних услова кредитирања.
Економски одржив развој у овој области може се остварити само увођењем тржишних услова вредновања шумских ресурса и слободног предузетништва, уз регулаторну улогу државе у границама утврђене политике заштите природних вредности и животне средине.
Залажемо се за то да држава подржи развој прерађивачке индустрије која може да обезбеди висок степен прераде сировина и заштиту животне средине.
Посебну пажњу треба посветити управљању заштићеним областима и националним парковима.