Наука је покретачка снага сваког друштва и зато је неопходно развијати како основна истраживања, која представљају основу научне препознатљивости сваке земље, тако и примењена истраживања, која би требало да доведу до повећања извоза, супституције дела увоза, отварања нових радних места и, коначно, до смањивања технолошке, а самим тим и политичке зависности наше земље.
Треба повећати буџетска издвајања за науку, а за одобравање средстава из буџета потребно је створити систем у којем ће бити реално вреднован рад сваке научне установе, пројекта и сваког појединца.
Залажемо се да ниво зарада које исплаћује држава за реализацију научних пројеката до 2010. године расте сваке године најмање за 10% више од просечног раста зарада у Србији. Тиме се залажемо за комплетно реформисање система директних материјалних улагања у научна истраживања. Потребно их је знатно повећати у свим областима, али и стратификовати, тако да пројекти који се реализују у гранама науке у којима су истраживања скупља добијају и већа средства за истраживања.
Србији је неопходна јасна стратегија научно-истраживачког рада и технолошког развоја.
Најбољи научници морају имати кредитне олакшице приликом решавања стамбеног питања, а држава мора разрадити систем пореских олакшица за привредна друштва која улажу у научну и иновациону делатност.
Држава треба да се одрекне свих права по основу дивиденди у науци, односно да средства и приход који остваре научне институције чији је оснивач држава остану тим институцијама за унапређење положаја истраживача и квалитета научног рада.
Сви студенти академских, дипломских и докторских студија са просеком већим од девет, као и истраживачи на постдокторском усавршавању у иностранству, треба да добију стипендије и укључе се у научно-истраживачке пројекте, уз обавезу да се, после завршених студија или усавршавања, запосле у земљи.
Залагаћемо се не само за финансирање докторских студија и постдокторског усавршавања у иностранству наших истраживача, већ и за доделу стипендија страним истраживачима за докторске и постдокторске студије у нашим научно-истраживачким институцијама, а поготово у области истраживања друштва и културе у Србији.
Потребно је да држава посвети посебну пажњу пројекту дигитализације научног наслеђа, изради Српске енциклопедије, Речника САНУ и Српског биографског речника, као и оснивању и развоју Српског лексикографског завода.
Залажемо се за формирање базе података о нашим истраживачима који се налазе ван земље и обезбеђивање средстава за отпочињање програма који би их интегрисао у научно-истраживачки рад у Србији.
Неопходно је повећати улагања у домаће научне часописе и истовремено смањити број часописа који се буџетски финансирају, како би се повећао њихов научни и стручни квалитет и како би достигнућа српских научника имала већи утицај у свету.
Сматрамо да је обавеза државе да најзначајније научне публикације објављене у земљи, посебно оне које на научним основама афирмишу националну културу, промовише у свету и обезбеди средства за њихово квалитетно превођење и промоцију.
Посебно се залажемо за подстицање трансфера знања и технологија, примену научних резултата у производњи и развој иновационог система.
Потребно је објединити образовне, научно-истраживачке, развојне и предузетничке активности у циљу развоја иновација као предуслова за повећање међународне конкурентности привреде Србије, јачање сопствених потенцијала и подизање нивоа развоја целокупног друштва. Циљ је да се оваквом политиком омогући стварање локалних центара за трансфер технологија и развој иновација и њихово повезивање са универзитетским центрима у јединствену мрежу.
У циљу ангажовања свих научно-истраживачких потенцијала земље, залажемо се за интеграцију научноистраживачке активности на факултетима и институтима, као и за законом регулисано укључивање научно-истраживачких капацитета у високошколску наставу.